Organizovana mama, Maja Stanković

Dve nedelje posle porođaja nastavila sam sa mojim poslom kao frilenser. Radim kao pisac i kopirajter i bilo mi je bitno da obezbedim redovne prihode, s obzirom da posle dolaska bebe na svet troškovi dramatično rastu.

Uvek se trudim da pravim planove, koliko god je to moguće. Na kraju dana razmišljam o tome šta bi trebalo da odradim narednog, a nekad i ujutru planiram šta bi trebalo da završim do kraja večeri. I ne samo to, već i tokom nekih rutinskih aktivnosti, koje ne zahtevaju mentalno naprezanje, razmišljam o tome šta me naredno očekuje. To radim tokom tuširanja, dok hodam do prodavnice, dojim bebu, itd. Takav način razmišljanja mi omogućava da nemam prazan hod u toku dana. Kad god čujem ili pročitam nešto što mi je korisno i htela bih da to isprobam, a trenutno nemam vremena, obavezno zabeležim. Čim nađem malo slobodnog vremena ne trošim ga prisećajući se šta sam ono htela, već bacim pogled na beleške i izaberem ono što mi je u tom trenutku najlakše da izvedem.

Često pokušavam da radim dve stvari istovremeno. Naravno, ne dve KOMPLIKOVANE stvari. Na primer, nemam posebno vreme za ispijanje kafe – pijem je dok bebu šetam po kući i zabavljam.

Takođe, često kombinujem dve aktivnosti. Kada spremam ručak, dok je jelo na šporetu ja se bavim „mikro aktivnostima“ po kuhinji – operem par čaša/tanjira, prebrišem pult, na brzinu preuredim frižider, izbacim smeće, itd. Sve ono što ne zahteva puno truda ili vremena i neće da učini da ručak zagori. Tako se posao u kuhinji ne nagomilava i ne pravi mi dodatnu obavezu, već ga završavam usput. Isto važi za bebin prostor – kad je presvlačim, ostavim je na kratko golih nogu (jer obožava da tako mlatara nožicama), a joj za to vreme operem flašice ili strpam prljav veš u mašinu. Iako možda deluje komplikovano, radeći dve stvari kombinovano postižem da vreme za odmor bude samo moje, neprekinuto drugom aktivnošću.

Smatram da je za organizovane mame (koliko god organizovane bile) bitno da delegiraju obaveze. Dakle, ne ustežite se da neke stvari (poput hranjenja ili presvlačenja bebe) koje i tate mogu da završe, prepustite njima. Bakama i dekama će biti zadovoljstvo da povremeno prošetaju unuka/unuku. Ja se bavim frilensingom upravo u tim periodima, kada se neko meni blizak brine o bebi ili kad ona spava.

Jako mi je važno da sa pripremama za neko bitno dešavanje (slavlje, odlazak na odmor...) počnem na vreme. Mnogo je lakše kada brdo obaveza oko nečega rasporediš na 12 nego na dva dana. Tako jednog dana pravim spisak za pakovanje, drugog dana perem stvari koje će nam biti potrebne dok smo na odmoru, itd.

Uspevam i da vežbam pored bebe tako što je postavim da me gleda i sve vreme dok radim vežbe ja njoj pričam i smeškam se kako bih joj bila zabavna. Što se kupovine tiče, trudim se da sve što mogu naručim onlajn. To mi štedi vreme koje potrošim na neke druge aktivnosti koje ne mogu da zaobiđem. Ako već moram da idem u kupovinu, postepeno pravim spisak stvari koje je potrebno da nabavim, dodajući jednu po jednu kad god se setim da je nečega nestalo ili je pri kraju. Sa tim spiskom krećem u šoping, pa mi se ne desava da nešto zaboravim i da kasnije moram da se vraćam i trošim vreme na to. (Ova stavka mi je važna s obzirom da živim na periferiji grada te mi radnje nisu bas blizu).

Naravno, uvek postoje potpuno nepredviđene stvari koje sve umeju da iskomplikuju i poremete. Nekada ni ja ne uspevam da se organizujem onoliko dobro koliko bih želela, jer sve je to ipak život – nesavršen u svakom pogledu. Bitno je samo dati sve od sebe da se vodite pravilima koje ste osmislile za sopstvenu svakodnevnicu, bez ogromnog opterećivanja njima. Cilj je ionako smanjiti stres, a ne povećati ga, zar ne?


autorka: Maja Stankovićna vrh




nazad na sadržaj